Земљани ћуп од злакуске глине на каменом зиду, изнад села Злакуса у златном предвечерје, са тканим ћилимом поред

Село Злакуса, западна Србија — занат стар око четири века

Злакуска грнчарија

Иста глина, иста ватра, исте руке — водич кроз грнчарију уписану на УНЕСКО листу нематеријалног наслеђа.

Злакуса, западна Србија

О порталу

Zlakusa.rs је независни информативни и туристички портал посвећен Злакуси, њеној традицији, грнчарији, култури, туризму и локалним произвођачима.

Портал није званични сајт села, општине, удружења грнчара нити УНЕСКО-а и не продаје производе.

  • Независан
  • Информативни
  • Туристички
  • Без накнаде
2020. Година уписа на УНЕСКО листу нематеријалног наслеђа
~400 Година грнчарске традиције у селу
18–20 Породичних грнчарских радионица (процена)

Од земље до суда

Пет корака који се нису мењали вековима — без калупа, без глазуре.

  1. Копање глине
  2. Мешање с калцитом
  3. Обликовање на колу
  4. Сушење у хладу
  5. Печење на ватри
Како се прави

Из радионице у кухињу

Традиционално посуђе за кување и печење, свако са својом наменом.

Људи који држе занат

Породичне радионице у Злакуси и околини, свака са својим рукописом.

Честа питања

Шта је злакуска грнчарија?

Неполивано земљано посуђе из села Злакуса код Ужица, од мешавине глине и калцита, обликовано на ручном колу и печено на отвореној ватри. Подноси директну ватру, па се у њему кува.

Зашто се глини додаје калцит?

Калцит смањује скупљање при сушењу и печењу и даје суду отпорност на топлотни шок — због тога посуда може директно на ватру, а да не пукне.

Да ли је посуђе глазирано?

Није. Злакуска грнчарија је неполивана, па је и боја резултат ватре, а не премаза.

Када је уписана на УНЕСКО листу?

16. децембра 2020, као „Израда злакуске грнчарије, грнчарство на ручном колу у селу Злакуса“ (референца РЛ/01466) — четврти елемент из Србије.

Дођите да видите уживо

Радионице су отворене за посетиоце, а Лончаријада окупља мајсторе сваке јесени.

Планирај посету