Како препознати оригинал

Оригинал се не препознаје по изгледу — имитација уме да изгледа уверљиво. Препознаје се по печатима. На сваком комаду који је прошао кроз удружење утиснута су три: отисак длана, жиг мајстора и знак удружења са ћириличним натписом „Злакуса“.

Отисак длана

Да је рађено руком

Жиг мајстора

Ко је направио

Знак удружења

Натпис „Злакуса“

Заштитио

Удружење лончара Злакуса

Шта који печат говори

Отисак длана стоји за ручну израду — да посуда није изашла из калупа. Жиг мајстора именује радионицу, па се комад може везати за конкретног човека и њему се може вратити са питањем или рекламацијом. Знак удружења са натписом „Злакуса“ везује га за подручје и за начин израде; тај натпис је заштићен и није га слободно стављати на било шта.

Шта печати не гарантују

Печат говори ко је и како направио посуду, не колико је добра ни колико треба да кошта. Исто тако, одсуство печата не значи аутоматски фалсификат — комад купљен директно из радионице која није у удружењу и даље може бити права злакуска грнчарија. Печати су доказ, не једини доказ.

Провере које можете сами

• Површина је мат и порозна, без сјаја глазуре
• Боја је неуједначена, од црвене до димљено црне — то је траг ватре, не премаза
• Зид је осетно дебљи него код фабричке керамике
• Продавац уме да каже из које је радионице и да вам да контакт

Зашто је то уопште важно

Зато што се од изгледа не види да ли посуда сме на ватру. Злакуска грнчарија то сме због калцита у глини. Украсна керамика која личи на њу најчешће не сме, и пукне први пут кад је ставите на пламен.