Zlakusa – Požega – Užice – Zlakusa
subota, 23. septembar 2023.
U subotu 23. Septembra 2023. godine održaće se četvrta po redu fićijada „Fićom kroz selo“, u organizaciji Etno udruženja „Zavičaj“-Zlakusa, Etno parka „Terzića avlija“ i užičkih fićista u sklopu Kulturno-sportskog leta u Zlakusi, uz podršku Grada Užica. Ove godine fićijada će biti i sastavni deo manifestacije Miholjski susreti sela, koja se održava u Zlakusi.
Okupljanje učesnika manifestacije predviđeno je od 9 časova, u subotu, 23. septembra, na sportskom terenu u Zlakusi. U toku jednodnevne fićijade planirana je vožnja učesnika u koloni u efektivnom trajanju od 2 časa, sa pauzama I izložbama u Požegi, Karanu i Užicu. Kružna vožnja je na trasi Zlakusa-Požega-Lunovo Selo-Karan-Ribaševina-Užice-Krčagovo-Potočanje-Krvavci-Potpeće-Zlakusa u ukupnoj dužini od 70 kilometara koji po planu treba da se pređu u vremenu od 11 do 17 časova.
PROGRAM FIĆIJADE
- 9:00-9:30 časova – dolazak učesnika u Zlakusu (sportski teren pored osnovne škole)
- 10:00 časova – otvaranje manifestacije Miholjski susreti sela
- 9:30 – 11:00 časova – izložba “Zastava 750” u Zlakusi
- 11:00 časova – polazak ka Požegi (vožnja u trajanju do 30 minuta)
- 11:30 – 13:00 časova – izložba “Zastava 750” na Gradskom trgu u Požegi
- 13:00 časova – polazak iz Požege kroz sela Lužničke doline ka Užicu (Lunovo Selo, Karan, sa vožnjom u trajanju od 30 minuta)
- 13:30 – 14:15 časova – izložba “Zastava 750” u dvorištu Bele karanske crkve ( XIV vek) uz mogućnost obilaska iste
- 14:15 časova – nastavak vožnje prema Užicu, preko sela Ribaševina i Terazija (vožnja u trajanju od 40-45 minuta)
- 15:00 – 16:30 časova – izložba “Zastava 750” u Užicu, na Trgu partizana (Gradski trg)
- 16:30 časova – nastavak vožnje ka Zlakusi preko Krčagova, Potočanja, Krvavaca i Potpeća (vožnja u trajanju 20 minuta)
- 17:00-18:00 časova – organizovan ručak za učesnike fićijade na manifestaciji Miholjski susreti sela, u Zlakusi, zatvaranje fićijade uz dodelu zahvalnica, poklona
- 18:00 časova – ispraćaj učesnika fićijade
Prijavu za učešće na fićijadi možete preuzeti OVDE.
Popunjenu prijavu ili podatke iz prijave potrebno je poslati do 15. septembra 2023. godine (do 12 časova) na e-mail: terzicaavlia@gmail.com ili na Viber na +381 69 5461180.
Molimo zainteresovane za učešće na fićijadi da poštuju rok za prijavu jer tog dana je mnogo učesnika manifestacije (sportska takmičenja, folklorne i pevačke grupe, izložba starih zanata i grnčarije, takmičenje u spremanju jela…) i organizatorima celokupne manifestacije Miholjski susreti sela (fićijada je samo jedan od sastavnih delova iste) su potrebne informacije o ukupnom broju učesnika, zbog obroka i majica, koje mora zaključno sa 15. septembrom proslediti nadležnima iz Grada Užica, radi obezbeđivanja istih.
Sve dodatne informacije oko fićijade možete dobiti na telefone +381 69 5461180 i +381 63 8069289
DOBRO NAM DOŠLI!
Zlakusa – nezvanično balkanska prestonica grnčarskog zanata koji je 2020. godine upisan u UNESCO-vu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva. U selu se petnaestak porodica bavi ovim starim zanatom, po nekoliko generacija u nekima, što znači da pedesetak žitelja ovog malog sela zna da napravi zemljanu posudu. Zahvljujući tom starom zanatu 27 godina se u selu održava Međunarodna kolonija umetničke keramike. Selo je poznato i po odličnom trubačkom orkestru, nekad majstora trube (jedna od prvih majstora trube iz užičkog kraja) Boška Ostojića a danas njegovog unuka, takođe majstora trube, Veljka Ostojića (obojica višegodišnji pobednici poznatog Sabora trubača u Guči). Od manifestacija u selu se održavaju još međunarodni eko kampovi, folklorni kampovi „Raspevana avlija“, Sabor izvornog stvaralaštva matice i dijaspore „Zlakusa u pesmi i igri“, Jesen u Zlakusi-lončarijada i brojne druge sportske i kulturne manifestacije, poput i fićijade „Fićom kroz selo“. Zlakusa je poznata i po seoskom turizmu i Etno parku „Terzića avlija“, dobitniku Turističkog cveta, kao najvećeg priznanja iz oblasti seoskog turizma u Srbiji. Samo 2 km od Zlakuse nalazi se i jedinstven spomenik prirode, Potpećka pećina, sa najvećim pećinskim otvorom na Balkanu. Ulaz u selo krasi prepoznatljiv most preko reke Đetinje ukrašen sa 60 grnčarskih lonaca i cvećem u njima.
Trg slobode (Gradski trg), Požega – Jedinstveni izgled i bogata istorija, oduvek su krasili kružni gradski trg koji je vekovima unazad bio srce ovog malog, neistraženog mesta. Zbog toga, u koje god doba godine da se nađete u Požegi, na Trgu slobode vam sigurno neće biti dosadno.Mnoštvo kafića, restorana i prodavnica čine ovo mesto centrom svih gradskih dešavanja. Ipak, leto je godišnje doba kada ovaj trg zablista u svom punom sjaju. Tada su klupice ispunjene meštanima koji razgovaraju, decom koja se igraju i omladinom koja se šeta. Trg je nastao 1832. godine po naredbi kneza Miloša Obrenovića na krajnje specifičan način. Naime, na prostranoj ravnici probijen je kolac, za njega je potom vezan konopac, a oko konopca opisan je krug. Ukrštanjem glavnih ulica na tom mestu, iznikao je jedinstven trg, koji je i dan danas simbol ovog kraja. Mnoge muzičke i kulturne manifestacije održavaju se upravo na gradskom trgu, a u prethodnih devet godina, ovo mesto je i domaćin najvećem studentskom filmskom kampu – Interakciji, čiji ušesnici dolaze iz svih delova Evrope. Trg slobode dobio je priznanje za najuspešnije arhitektonsko delo 2012. godine.
Bela karanska crkva, Karan – crkva je posvećena Blagoveštenju, nalazi se u Karanu kod Užica, Zadužbina je župana Brajana koji je istu podigao između 1340. I 1342. Godine u vreme vladavine srpskog Cara Dušana. Samo mesto crkve je korišćeno kao kultno još u doba Rimljana o čemu svedoče rimski nadgrobni spomenici izloženi u porti crkve. Crkva je pod zaštitom Republike Srbije kao spomenik kulture od velikog značaja.
Trg Partizana (Gradksi trg), Užice – Centralno mesto u Užicu i glavno mesto okupljanja i mlađih i starijih generacija. Ovde se održavaju priredne, kao i kulturne i zabavne manifestacije. Iznad trga se nalaze pozorište i biblioteka, a okružuju ga park za najmlađe, bioskop i nekoliko kafića. U večernjim časovima saobraćaj na glavnoj ulici koja preseca trg se zatvara i pretvara u šetalište. Kako su to naši stari zvali – korzo, vrvi od ljudi svih generacija do kasnih večernjih časova, posebno leti. Trg je bio jedinstvena pojava u jugoslovenskoj arhitekturi. Smatralo se da su u bivšoj Jugoslaviji samo 3 trga bila celovita što se tiče svih segmenata arhitekture i estetike – u Ljubljani, Velenju i Užicu, čiji je arhitekta Stanko Mandić. Građen je od 1959. do 1961. godine. Nekada je na sredini trga stajala bista posvećena Josipu Brozu Titu, ali je sklonjena i sada se nalazi u muzejskom dvorištu. Skulptura visoka 4.75m delo je zagrebačkog vajara Frana Kršinića. Izliven u bronzi.
