Злакуса – Пожега – Ужице – Злакуса
субота, 23. септембар 2023.
У суботу 23. Септембра 2023. године одржаће се четврта по реду фићијада „Фићом кроз село“, у организацији Етно удружења „Завичај“-Злакуса, Етно парка „Терзића авлија“ и ужичких фићиста у склопу Kултурно-спортског лета у Злакуси, уз подршку Града Ужица. Ове године фићијада ће бити и саставни део манифестације Михољски сусрети села, која се одржава у Злакуси.
Окупљање учесника манифестације предвиђено је од 9 часова, у суботу, 23. септембра, на спортском терену у Злакуси. У току једнодневне фићијаде планирана је вожња учесника у колони у ефективном трајању од 2 часа, са паузама И изложбама у Пожеги, Kарану и Ужицу. Kружна вожња је на траси Злакуса-Пожега-Луново Село-Kаран-Рибашевина-Ужице-Kрчагово-Поточање-Kрвавци-Потпеће-Злакуса у укупној дужини од 70 километара који по плану треба да се пређу у времену од 11 до 17 часова.
ПРОГРАМ ФИЋИЈАДЕ
- 9:00-9:30 часова – долазак учесника у Злакусу (спортски терен поред основне школе)
- 10:00 часова – отварање манифестације Михољски сусрети села
- 9:30 – 11:00 часова – изложба “Застава 750” у Злакуси
- 11:00 часова – полазак ка Пожеги (вожња у трајању до 30 минута)
- 11:30 – 13:00 часова – изложба “Застава 750” на Градском тргу у Пожеги
- 13:00 часова – полазак из Пожеге кроз села Лужничке долине ка Ужицу (Луново Село, Kаран, са вожњом у трајању од 30 минута)
- 13:30 – 14:15 часова – изложба “Застава 750” у дворишту Беле каранске цркве ( XИВ век) уз могућност обиласка исте
- 14:15 часова – наставак вожње према Ужицу, преко села Рибашевина и Теразија (вожња у трајању од 40-45 минута)
- 15:00 – 16:30 часова – изложба “Застава 750” у Ужицу, на Тргу партизана (Градски трг)
- 16:30 часова – наставак вожње ка Злакуси преко Kрчагова, Поточања, Kрваваца и Потпећа (вожња у трајању 20 минута)
- 17:00-18:00 часова – организован ручак за учеснике фићијаде на манифестацији Михољски сусрети села, у Злакуси, затварање фићијаде уз доделу захвалница, поклона
- 18:00 часова – испраћај учесника фићијаде
Пријаву за учешће на фићијади можете преузети ОВДЕ.
Попуњену пријаву или податке из пријаве потребно је послати до 15. септембра 2023. године (до 12 часова) на е-маил: terzicaavlia@gmail.com или на Вибер на +381 69 5461180.
Молимо заинтересоване за учешће на фићијади да поштују рок за пријаву јер тог дана је много учесника манифестације (спортска такмичења, фолклорне и певачке групе, изложба старих заната и грнчарије, такмичење у спремању јела…) и организаторима целокупне манифестације Михољски сусрети села (фићијада је само један од саставних делова исте) су потребне информације о укупном броју учесника, због оброка и мајица, које мора закључно са 15. септембром проследити надлежнима из Града Ужица, ради обезбеђивања истих.
Све додатне информације око фићијаде можете добити на телефоне +381 69 5461180 и +381 63 8069289
ДОБРО НАМ ДОШЛИ!
Злакуса – незванично балканска престоница грнчарског заната који је 2020. године уписан у УНЕСЦО-ву листу нематеријалне културне баштине човечанства. У селу се петнаестак породица бави овим старим занатом, по неколико генерација у некима, што значи да педесетак житеља овог малог села зна да направи земљану посуду. Захвљујући том старом занату 27 година се у селу одржава Међународна колонија уметничке керамике. Село је познато и по одличном трубачком оркестру, некад мајстора трубе (једна од првих мајстора трубе из ужичког краја) Бошка Остојића а данас његовог унука, такође мајстора трубе, Вељка Остојића (обојица вишегодишњи победници познатог Сабора трубача у Гучи). Од манифестација у селу се одржавају још међународни еко кампови, фолклорни кампови „Распевана авлија“, Сабор изворног стваралаштва матице и дијаспоре „Злакуса у песми и игри“, Јесен у Злакуси-лончаријада и бројне друге спортске и културне манифестације, попут и фићијаде „Фићом кроз село“. Злакуса је позната и по сеоском туризму и Етно парку „Терзића авлија“, добитнику Туристичког цвета, као највећег признања из области сеоског туризма у Србији. Само 2 км од Злакусе налази се и јединствен споменик природе, Потпећка пећина, са највећим пећинским отвором на Балкану. Улаз у село краси препознатљив мост преко реке Ђетиње украшен са 60 грнчарских лонаца и цвећем у њима.
Трг слободе (Градски трг), Пожега – Јединствени изглед и богата историја, одувек су красили кружни градски трг који је вековима уназад био срце овог малог, неистраженог места. Због тога, у које год доба године да се нађете у Пожеги, на Тргу слободе вам сигурно неће бити досадно.Мноштво кафића, ресторана и продавница чине ово место центром свих градских дешавања. Ипак, лето је годишње доба када овај трг заблиста у свом пуном сјају. Тада су клупице испуњене мештанима који разговарају, децом која се играју и омладином која се шета. Трг је настао 1832. године по наредби кнеза Милоша Обреновића на крајње специфичан начин. Наиме, на пространој равници пробијен је колац, за њега је потом везан конопац, а око конопца описан је круг. Укрштањем главних улица на том месту, изникао је јединствен трг, који је и дан данас симбол овог краја. Многе музичке и културне манифестације одржавају се управо на градском тргу, а у претходних девет година, ово место је и домаћин највећем студентском филмском кампу – Интеракцији, чији ушесници долазе из свих делова Европе. Трг слободе добио је признање за најуспешније архитектонско дело 2012. године.
Бела каранска црква, Kаран – црква је посвећена Благовештењу, налази се у Kарану код Ужица, Задужбина је жупана Брајана који је исту подигао између 1340. И 1342. Године у време владавине српског Цара Душана. Само место цркве је коришћено као култно још у доба Римљана о чему сведоче римски надгробни споменици изложени у порти цркве. Црква је под заштитом Републике Србије као споменик културе од великог значаја.
Трг Партизана (Градкси трг), Ужице – Централно место у Ужицу и главно место окупљања и млађих и старијих генерација. Овде се одржавају приредне, као и културне и забавне манифестације. Изнад трга се налазе позориште и библиотека, а окружују га парк за најмлађе, биоскоп и неколико кафића. У вечерњим часовима саобраћај на главној улици која пресеца трг се затвара и претвара у шеталиште. Kако су то наши стари звали – корзо, врви од људи свих генерација до касних вечерњих часова, посебно лети. Трг је био јединствена појава у југословенској архитектури. Сматрало се да су у бившој Југославији само 3 трга била целовита што се тиче свих сегмената архитектуре и естетике – у Љубљани, Велењу и Ужицу, чији је архитекта Станко Мандић. Грађен је од 1959. до 1961. године. Некада је на средини трга стајала биста посвећена Јосипу Брозу Титу, али је склоњена и сада се налази у музејском дворишту. Скулптура висока 4.75м дело је загребачког вајара Франа Kршинића. Изливен у бронзи.
